Vrnjačka Banja

Po oslobađanju od Turaka početkom 19. veka knjaz Miloš je angažovao saksonskog geologa barona Herdera da ispita mineralne izvore u Srbiji pa je tako ispitana i vrnjacka topla mineralna voda. Postoje pouzdani podaci da su meštani sela Vrnjaca i okoline sredinom 19. veka koristili toplu mineralnu vodu za lecenje; za kupanje i pice koristio ju je i žicki vladika Janja.

Ipak istorija moderne banje u Vrnjcima vezuje se za 1868. godinu, kada je kruševacki okružni nacelnik Pavle Mutavdžic sa nekolicinom dobrotvora i videnijih ljudi iz Kruševca, Karavnovca (Kraljeva) i Trstenika formirali Osnovatelno fundatorsko društvo kiselo-vruce vode u Vrnjcima. Iste godine izvršena je kaptaža dva izvora tople mineralne vode i pocelo se sa izgradnjom banjskih objekata, pre svega kupatila. Broj posetilaca je iz godine u godinu rastao. Narociti uspon Banja doživljava u godinama pred balkanske ratove. Vrnjacka Banja je tada dobila veliki broj modernih pansiona, izgradeno je novo kupatilo, radio je jedan bioskop, a u pripremi je bila izgradnja drugog. Pred same ratove pored Vrnjacke Banje prošla je pruga Stalac-Požega, tako da je Banja dobila dobre saobracajne veze, sa vecinom vecih gradova u Srbiji. Osniva se Turisticko društvo „Goc”, a posle donošenja Zakona o banjama vrši se stroga kategorizacija pansiona i vila, kojih je prema popisu iz 1935. godine bilo 257.

Posle Drugog svetskog rata promenjena je struktura gostiju: sada država šalje pacijente na lecenje, opao je nivo usluga, veliki broj ekskluzivnih banjskih objekata nije više bio u funkciji. Ponovni uspon Vrnjacka Banja doživljava pedesetih i šezdesetih godina s povecanjem broja posetilaca i gradnjom novih objekata. Najvecu posetu Banja je imala 1984. godine – 180.000 posetilaca koji su ostvarili dva miliona nocenja.